~~svastara~~

Izgleda da ja nisam za ovo...za pisanje bloga...nemam pojma zasto,ali sam ocekivala mnogo vise interakcije medju blogerima...ali corak...nisam ja neki sajber manijak,figurativno receno...na netu sam samo kada sam na radnom mestu...i to u trenucima dokolice...ali sve je meni ovo suvise usporeno i nedovoljno zanimljivo...zato odustajem...ali barem znam da sam pokusala...

Nista ne prodajem...a nista ni ne kupujem...moj oglas je druge prirode...

TRAZIM DECKA!!!

Koliko sada Vas misli da sam mnogo ocajna,cim na ovaj nacin pokusavam da nadjem srodnu dusu...ali vremena su takva...sta da se radi...pre par godina moja drugarica se upoznala sa tipom preko neta...i ja sam bila uzasnuta...i stalno sam joj govorila da nije normalna...jos kada mi je rekla da je makedonac koji zivi u Parizu...ma nije nego...sada su njih dvoje u braku i imaju divnog i prelepog sina...taj mladic je inace divna osoba...super se slazu...i sve je extra...

Da se razumemo,ja jos uvek nisam sigurna 100% da je normalno traziti decka preko neta,ali trenutno sam u fazonu da to uradim...zapravo ja mogu da upoznam neku osobu i tu ne mora nista da se desi,ali cu znati da sam pokusala...

E sad...ja sam pomalo feministkinja...ali nisam okorela...ono kao mislim da mogu sve sama,ali malo sutra...ja se zapravo plasim starosti i samoce...i ne zelim da neke srednje,a zatim i pozne godine docekam sama...

Ako se pitate zasto na neki drugi nacin ne nadjem decka....nemam pojma...ocigledno nisam dobra u tome...ili mozda nemam srece...

Dok sam bila sa mojim bivsim mislila sam da je to to...i da je on moja srodna dusa...ili moja jaca polovina...i dan danas ja za njega imam samo lepe reci...ali cekaj malo...pa da je bio toliko dobar valjda sada ne bi bio bivsi...

I tako...ne znam da li sam u PMS-u ili mi je neki drugi djavo...ali ja napisah sta mi je na srcu...

E sad jedno malo upozorenje...ako neko zeli da stupi u bilo kakav kontakt with me  imam obavezu da kazem nesto...jako sam komplikovana i teska kao crne zemlja...priznajem...a ko priznaje,pola mu se prasta...ali generalno zene su takve,tako da nisam izmislila toplu vodu...

 E sad odoh...i cekacu...mozda se i pojavi neki vitez na belom konju...nikad se ne zna...

Definitivno objavljujem rat!!!

Kome?

Samoj sebi.

OOO da...covek sam sebi moze biti najveci prijatelj,ali i najveci neprijatelj...

Samo se pitam da li mi je kasno za ovaj potez...da li jos uvek ima nade za mene...

Bicu optimista i verovacu u uspeh...

Mrzim kada ljudi kazu da se ne kaju u zivotu...da im je to nepoznto osecanje...

E ja se kajem...kajem se zbog mnogih stvari koje sam uradila ali i zzbog mnogih stvari koje nisam uradila...

Jer ja sam vernik...a vera kaze da su svi ljudi gresni i da im se prasta ako se iskreno pokaju...

Ma nisu moji gresi toliko strasni,ali ih je puno...

Najvise me boli sto sam bila gresna uglavnom na svoju stetu...

I zato sada zaista zelim iz korena da promenim neke navike...jednu po jednu...

Plasi me neuspeh u ovoj mojoj nameri...jer mnogo puta do sada sam bila odlucna u ovome,a onda se pokolebam i buuummmmm...

Za pocetak:

*zelim da prestanem da pusim (ili bar da smanjim)

*zelim da prestanem da jedem slatkise ()

*zelim da se zaljubim ()

*zelim da postanem imuna na ljudsku glupost i da me boli uvo za sve

*zelim da izbrisem iz svog zivota sve nebitne ljude koji mi remete dusevni mir

*ma zelim jos toliko toga....

 Ali u meni je vecita borba i zato sebi samoj objavljujem rat sa zeljom da pobedi ona dobra i pozitivnija strana mene...

Ima jedna pesma koja kaze:

"Zelim da se promenim,

ovaj put hocu da pobedim...

Kao stari kaput proslost bacicu,bar jedan dan zivota spasi cu"...